Добро да боље не може бити

Мелвин Јудал, оболео је од опсесивне компулзије, не подноси своје комшије и понаша се мрзовољно према свима. Први комшија му је Сајмон Бишоп, уметник, за којег мисли да је хомосексулац и чијег пса не подноси. Мелвин свакодневно руча у малом ресторану у којем ради Керол Конели која има сина оболелог од астме. Ситуација се закомпликује када провалници опљачкају Сајмона Бишопа и физички га повреде, те његов пас заврши на старању код Мелвина, код којег пас проузрокује разоткривање праве људске природе. Сајмон банкротира, те је он приморан да иде код својих родитеља да би тражио новац, а код којих није ишао годинама унатраг. Силом прилика, Јудал буде приморан да га одвезе колима тамо, али се боји да иде с њим сам јер мисли да је хомосексуалац, те позива Керол да му прави друштво до тамо. На путовању се образује љубав између Мелвина и Керол, али и пријатељство између Керол и Сајмона.